Ljubav i bol nebeskog Oca

oče nebeski

”Sina sam svog za te dao Sina svog i danas ti dajem
Ljubav moja beskrajna je za te,
Vidiš”, – kaže Otac,
”ja te ljubit ne prestajem.”

Oče, što ću reći,
Oprosti mi nezahvalnost moju
i što zbog nemara mog
bez blizine tvoje
Prolaze mi dani.
Ne zovem te ‘Tata’
ko da te bez tebe mogu
ko da tu ljubav bez kraja
mogu tako lako ostavit po strani.

”Vidiš ja sam Kralj svega
zemlje i nebesa
tog tla na kojem stojite
tih vaših smrtnih tjelesa.
A tko me se još boji?
Pogledaj kako oholost vlada
i kako čovjek bijedan, smrtan
tako oholo
preda mnom stoji.”

Vidim, oče, vidim,
imao bi pravo
Tolike nas satri u prah
pa da nas ne bude više
U ruci tvojoj je pravda
Ti možeš pustit i zvijezde
da padaju poput kiše.

Jednim potezom možeš
izbrisati nas
kao slova.
I stvorit ako hoćeš
iz kamenja
bića sebi slična,
nova.

O Bože moj, o kralju moj,
što da ti kažem, Oče, Tata moj,
U ruci je tvojoj sudbina naša
Što ćeš učiniti od nas
i od toliko nemarno
izgovorenih Očenaša?

„Pogledaj kako me vrijeđaju
Na što sliče ti kipovi i slike?
Zar je to najbolje što su mogli
Napraviti za me?“
(Bog Otac bi mogao reći)
„Je li to odraz moje slave?
Je li to ljubav prema meni
Ili prema silama Tame?“

Vidim, Oče, vidim
I nemam riječi da opišem
tu umjetnost koja to nije.
Slika Tvoja i odraz Tvoj nestaju,
tu grozota vlada
jer ljubavi za te nema
kao prije.

Žao mi je, Oče nebeski,
tako mi je žao
da se slika Tvog Sina
Tvoja Dobrota i ljepota
skriva.
Smiluj nam se Oče i zavladaj!
zavladaj bar nama
kojima je slika tvoja
još u srcu živa.

Print

You may also like...